Ciča je zima vani, svuda se mrzne

Mala sirota gola, bosa i gladna

Zimskom na ledu sama van kuće drhće,

Roneć niz lice suze, smela se jadna,

kamo ćeš sada?

Smrzla se! Pitati ne zna pomoći čije,

Na jednom drhćućim glasom u plaču zače...

Ne imam oca, ni majke, smrt mi ih ote,

Piće im oduze život i strese se jače

u bjedi tad.

Na riječi sirote male, stresi mi žiće

Ludo li narod naš, o Bože uskliko gine!

Kad se iz dana u dan podaje piću,

Koje mu mlagjani život u ponor rine

s imanjem svim.

Tada pristupiv, tješim sirotu malu:

Teb će života bjedi sunašce sinut,

Nestat će okova zime, tjelesnih muka;

Isus će pobjedu dati krune se vinut

Radosno s Njim!

JAVNO.ba